Nakon priče o Milici Mršulji, djevojci koja je kao beba ostavljena pored jednog kontejnera u Gnjilanu, na Kosovu i Metohiji, da bi kasnije bila usvojena od jedne porodice iz Leskovca, a danas je uspješna žena, majka, glumica i TV autorka na jednom leskovačkom kanalu, redakciji Serbian Times javila se djevojka sa sličnom sudbinom.
Radi se o Elizabeti Ždralo iz San Dijega u Kaliforniji (SAD), po čijoj bi se životnoj priči mogao snimiti film.
“Moje ime je Elizabeta. To ime su mi dali moji roditelji, koji su me usvojili kada sam bila vrlo mala. Ne znam da li mi je žena koja me je rodila dale neko ime, jer je nikad nisam upoznala. Rođena sam u zimu, u martu 1993. godine na Kosovu i Metohiji, u Gnjilanu. Našli su me ostavljenu u podrumu jedne stambene zgrade. Odneli su me u lokalnu bolnicu, gde sam provela tri meseca. Onda su me prebacili u Zvečansku u Beogradu, gde sam ostala sve dok me nisu usvojili. Imala sam tada nešto malo više od devet meseci”, započinje svoju priču Elizabeta.
Ona kaže da nikada nije upoznala svoje biološke roditelje, ali su joj sve to nadoknadili i ljubav pružili oni koje zove majkom i ocem, Radmila i Rade Kasić.
“Moji roditelji su se upoznali u Čikagu. Moj tata je bio fudbaler, rođeni Dalmatinac, koji je nažalost preminuo prošle godine. Majka mi je iz Leskovca, kao i majka Milice Mršulje. Njih dvoje nisu mogli da imaju decu, pa su mene usvojili. Cela procedura je uzela dve godine. Simbolika je u tome što su njih dvoje dobili dozvolu da mogu usvojiti dete na dan kad sam ja rođena. Moja majka je tada razgovarala sa princezom Elizabetom Karađorđević, koju u Srbiji znaju kao Jelisavetu, i ona im je mnogo pomagla da me usvoje. Po njoj sam i ja dobila ime Elizabeta. Do tada sam imala samo prezime Subotić, koje su mi dali u bolnici u Gnjilanu, jer sam pronađena u subotu, 6.marta”, navodi ona.
Odmah po usvajanju, 1994. godine Elizabeta je sa roditeljima otišla da živi u Ameriku, u grad San Dijego. Tamo su je dočekale televizijske kamere i medijska pažnja.
“Roditelji su mi pričali da nas je na aerodromu u San Diegu čekalo 150 ljudi, sa sve lokalnim novinarima. Svi su čuli za tu moju priču, dopala im se, a okupila se skoro cela srpska zajednica iz tog grada, jer su cenili i voleli moje roditelje”, navodi ona.
Kad je odrasla i postala svjesna počela je da se interesuje i krenula u potragu za svojim biološkim roditeljima.
“Te 2016. godine sam potragu prvo počela na Fejsbuk grupama. Nisam ih našla, ali sam pronašla grupu ‘Ostavljena deca’ i na njoj upoznala Milicu Mršulju, sa kojom sam počela da se dopisujem. Ispostavilo se da smo obe rođene i ostavljene od strane bioloških roditelja u istom gradu, u Gnjilanu, što nas je zbližilo. Nakon toga smo se i lično upoznale u Beogradu, u septembru iste godine, kada me je ona dočekala na aerodromu. Od tada se družimo”, kaže Elizabeta Ždralo, koja nikada nije zaboravila mjesto gdje su joj kao bebi pružili svu neophodnu njegu.
“Dva puta do sada sam nosila humanitarnu pomoć u dom u Zvečanskoj ulici, 2016 i 2019. godine, od novca koji sam skupila u našoj crkvi ovde u San Diegu. Moj suprug Nemanja i ja planiramo da usvojimo bebu iz Zvečanske. Želim tako da uzvratim za ono što je meni pruženo kad sam bila mala, jer bez tih ljudi ne bih imala život koji sada imam”, navodi ona.
Pored humanitarnog rada, veoma je aktivna i u lokalnoj srpskoj crkvi Svetog Đorđa u San Diegu.
“Igrala sam folklor punih 16 godina pri našoj grupi u crkvi, a već tri godine volonterski vodim našu najmlađu grupu, učim ih da plešu srpska kola i tradicionalne igre. Meni je folklor doneo sreću, tamo sam upoznala mog supruga Nemanju”, ističe Elizabeta.
Posljednje dvije godine ona je uspjela da se probije i kao uticajna influenserka u San Diegu, koja na društvenim mrežama promoviše hotele, restorane, modne brendove.
“Volim svet ispred kamera i dobro mi ide taj posao, a i drugi kažu da se odlično snalazim. Medicinska sestra sam od 2015. godine. Trenutno radim sa decom i paralelno idem u školu jer želim da napredujem i postanem viša medicinska sestra, što bi trebalo da se desi sledeće godine”, priča ona.
Kaže da nikada nije bila u rodnom Gnjilanu, ali planira da tamo ode sljedeće godine.
“U kontaktu sam sa medicinskom sestrom koja me je čuvala tamo u bolnici i otići ću da je vidim i upoznam. Ja sam srećna i ponosna što sam sa Kosova i Metohije i svima govorim da sam ‘kosovka devojka'”, s ponosom ističe Elizabeta Ždralo, djevojka koja je prošla dug put od ostavljene bebe do srećne žene, ali nije zaboravila šta je na tom putu prošla i odakle potiče.
(Serbian Times)
Adblock test (Why?)
